{"id":2578,"date":"2018-10-13T00:01:32","date_gmt":"2018-10-12T22:01:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/?page_id=2578"},"modified":"2019-01-09T14:53:13","modified_gmt":"2019-01-09T12:53:13","slug":"danas-11-02-2014","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/mediapublications\/danas-11-02-2014\/","title":{"rendered":"11\/02\/2014, Danas: “Sudbina vojnika otkrivena posle jednog veka”"},"content":{"rendered":"

The article is in Serbian, if you need translation you can use\u00a0<\/span>Google translate<\/a>.<\/span><\/p>\n

Orginalan \u010dlanak mo\u017eete na\u0107i\u00a0<\/span>na web stranici dnevnog lista Danas<\/a><\/span><\/i><\/p>\n

Fabian Vendrig, D\u017eon Stinen i Tatjana Rakovi\u0107 re\u0161ili misteriju o posmrtnim ostacima 92 pripadnika srpske vojske koja su preminula u Holandiji izme\u0111u 1917. i 1919.\u00a0<\/span>
\nAutor: Radmila Markovi\u0107<\/b><\/p>\n

Kada su pre nepune dve godine dvojica Holan\u0111ana i jedna Srpkinja po\u010deli da istra\u017euju gde su zavr\u0161ile kosti srpskih ratnih zarobljenika koji su umrli u Holandiji izme\u0111u 1917. i 1919. godine, nisu znali kuda \u0107e ih put odvesti.\u00a0<\/span><\/p>\n

Sve je po\u010delo od spomenika u holandskom mestu Garderenu, koji je podignut srpskim vojnicima, preminulim od \u0161panskog gripa. Znalo se da na tom mestu nisu i njihovi posmrtni ostaci, ali ni zvani\u010dnici nisu znali gde su. Zainteresovan ovom pri\u010dom, Fabian Vendrig iz Den Bo\u0161a, politikolog po zanimanju, u aprilu 2012. godine sa prijateljem D\u017eonom Stinenom, slu\u017ebenikom iz Haga, i Tatjanom Rakovi\u0107, profesorkom engleskog jezika iz Beograda, po\u010dinje istra\u017eivanje, da bi ve\u0107 u decembru imali spisak od 92 srpska vojnika koja su preminula u Holandiji izme\u0111u 1917. i 1919. godine, a sahranjeni su na devet grobalja.<\/span><\/p>\n

Iako su pre\u017eiveli zarobljeni\u010dke logore, ve\u0107ina ovih vojnika umrla je u januaru i februaru 1919. godine od \u0161panskog gripa, koji je u to vreme odneo vi\u0161e desetina miliona \u017eivota \u0161irom planete.\u00a0<\/span><\/p>\n

U nastojanju da do\u0111u do istine, Fabian, D\u017eon i Tatjana obilazili su razne arhive, kontaktirali ambasade, tra\u017eili podatke u novinskim \u010dlancima objavljenim od 1915. do 1919. godine… Zna\u010dajnu podr\u0161ku pru\u017eila su im srpska udru\u017eenja u Holandiji, posebno u Roterdamu, Ambasada Srbije u Hagu, kao i Odbor zadu\u017een za za\u0161titu spomen-obele\u017eja u Garderenu, zahvaljuju\u0107i kome se svake prve subote u oktobru tu odr\u017eava komemoracija \u017ertvama.<\/span><\/p>\n

– Oko 90 odsto umrlica prona\u0161li smo na internetu, jer su Holan\u0111ani bili pametni pa su to oka\u010dili. Malo smo imali problema oko transkripcije, ali i to smo re\u0161ili. Tada jo\u0161 nismo znali gde su zavr\u0161ili njihovi ostaci. Me\u0111utim, u aprilu pro\u0161le godine u Arhivu Jugoslavije dolazimo do jednog dopisa iz odeljenja Ministarstva pravde Kraljevine Jugoslavije koji se ti\u010de bud\u017eeta za 1940\/41. godinu, odakle saznajemo da su ostaci 88 srpskih vojnika transportovani u mauzolej, sagra\u0111en blizu tada\u0161njeg austrijskog logora Hajnrihsgrin u \u010ce\u0161koj. Danas je ovaj mauzolej poznat pod imenom Jindrihovice, gde se, prema podacima do 1940. godine, nalaze grobovi jo\u0161 7.470 Srba i 189 Rusa, stradalih u logorima – pri\u010da za Danas Tatjana Rakovi\u0107.<\/span><\/p>\n

U septembru su u Arhivu Srbije do\u0161li i do spiska svih 88 srpskih vojnika koji su odlukom jugoslovenskih i holandskih vlasti ekshumirani 1938. godine i preba\u010deni u Jindrihovice. To je, ka\u017ee na\u0161a sagovornica, bilo veliko otkri\u0107e s obzirom na to da se donedavno trag ostacima ovih srpskih ratnih zarobljenika gubio u Vileru, blizu Najmegena, gde su limeni kov\u010dezi bili predati nema\u010dkim vlastima 18. maja 1938. godine sa namerom da budu preba\u010deni u tada\u0161nju \u010cehoslova\u010dku.<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, Fabianova, Tatjanina i D\u017eonova potraga se tu ne zavr\u0161ava, jer im je namera da prona\u0111u ro\u0111ake stradalih vojnika. Pet porodica su ve\u0107 kontaktirali.\u00a0<\/span><\/p>\n

– Pro\u0161log januara bili smo u Milo\u010daju, kod Kraljeva, gde se nalazi samo spomen-obele\u017eje Milo\u0161u Gavrovi\u0107u, jednom od vojnika koji je umro u Holandiji po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata. Tada smo se sreli sa potomcima, koji su verovali da je njihov Milo\u0161 umro u Nema\u010dkoj, ali smo im rekli da je on pre\u017eiveo rat i da je umro u slobodnoj Holandiji – pri\u010da Fabian. Ovo istra\u017eivanje, ka\u017ee on, rade volonterski, a sve u cilju da se ovi srpski vojnici ne zaborave u Holandiji, Srbiji i svetu.\u00a0<\/span><\/p>\n

– Sudbina tih vojnika koji su umrli pre 95 godina treba da pomogne u boljem razumevanju srpskog i holandskog naroda i da se izgrade neke nove veze. Pa ako je ovo istra\u017eivanje mali korak ka tome, bi\u0107e dobro – isti\u010de Fabian za Danas.\u00a0<\/span>
\nRezultate svog istra\u017eivanja redovno objavljuju na sajtu www.secanje.nl, koji postoji godinu dana. Ovde posetioci mogu da vide dokumenta do kojih su do\u0161li, originalan spisak ekshumiranih vojnika, fotografije nekih vojnika i pri\u010de o njima, fotografije bolnice u Roterdamu gde su srpski vojnici le\u010deni, groblja gde su najpre bili sahranjivani, a poseban odeljak je \u201epotraga za ro\u0111acima\u201c. Tako da oni koji po imenu prepoznaju neke svoje pretke u spisku umrlih u Holandiji tih godina, ovu tro\u010dlanu istra\u017eiva\u010dku ekipu mogu da kontaktiraju putem mejla na sajtu.<\/span><\/p>\n

– I kad mislite da ste sve zavr\u0161ili – niste, jer se svakodnevno otvaraju neka nova pitanja i neke nove pri\u010de – zaklju\u010duju sagovornici Danasa. Planiraju da uskoro izdaju bro\u0161uru sa podacima i pri\u010dom kako su zavr\u0161ile kosti srpskih zarobljenika, u \u010demu \u0107e im podr\u0161ku pru\u017eiti i dr Miroslav Svir\u010devi\u0107 iz SANU.\u00a0<\/span><\/p>\n

Pisma iz zarobljeni\u0161tva<\/b><\/p>\n

Jedan od srpskih vojnika koji je posle zarobljeni\u0161tva umro u Holandiji bio je i \u0110or\u0111e Vukosavljevi\u0107 iz Kragujevca. Njegov jedini potomak, praunuka Zorica Jela\u010da, kona\u010dno je saznala da su ostaci njenog pradede u mauzoleju u Jindihovicama\u00a0<\/span><\/p>\n

– Znala sam da su tela ekshumirana, ali gde su zavr\u0161ila to ne. Interesantno je da su se ti podaci nalazili sve vreme u Arhivu Srbije, ali da se niko nije setio da o tome izvesti javnost. Drago mi je da sada znamo, ka\u017ee za Danas Zorica.\u00a0<\/span>
\nDve slike iz zarobljeni\u0161tva i sve\u017eanj pisama ostali su joj, ka\u017ee, jedina uspomena na pradedu.<\/span><\/p>\n

– Po datumima se vidi da su pisma u Srbiju stizala redovno, \u010dak po nekoliko mese\u010dno. Interesantnim tonom on prababu Leposavu izve\u0161tava o tome da mu redovno sti\u017eu njeni paketi, da pla\u010de i ljubi srpski hleb kad stigne, ali je i grdi kad mu \u0161alje \u201efine bele \u010darape\u201c, jer nije mlado\u017eenja, ili kad mu po\u0161alje meso, jer \u0107e onda gladovati deca, koja ga na\u017ealost nisu ni upoznala. Malo je pisao o svom \u017eivotu tamo, mo\u017eda nije smeo. U jednom je samo napisao \u201eako se izbavim odavde, obavesti\u0107u te\u201c, a kasnije je stigao telegram o njegovoj smrti, otkriva nam praunuka \u0110or\u0111a Vukosavljevi\u0107a.\u00a0<\/span><\/p>\n

25. X 1917.<\/b>
\nDraga Lepa!<\/span>
\nEvo me danas ti se iz dubokih ose\u0107aja javljam da sam \u017eiv i zdrav.<\/span>
\nDanas ti javljam da sam u dana\u0161nji dan iza\u0161ao i daleko oti\u0161ao od ku\u0107e, gde sam tebe sa sitnom decom ostavio i danaske su dve godine prohujale kako vas nikako ne vidim. Za ove dve godine Lepa, ja ne dobih rpu ve\u0107 dobih samo tri pisma. Meni je veoma te\u0161ko i \u017eao za vama.<\/span>
\nDraga Lepa, evo danas godina dana kako se nalazim u jednom mestu na radu sa trideset i \u0161est Srba, jednim Rusom i jednim Englezom. Svi me dobro po\u0161tuju, a tako\u0111e i ja njima vra\u0107am po\u0161tovanje.<\/span>
\nDraga Lepa, paket koji si mi poslala dobio sam deseti dan. Dakle od nas trideset i \u0161est Srba koji smo ovde, ja sam prvi koji sam dobio paket. Paket je mene iznenadio kada sam pro\u010ditao adresu, a \u0161to je glavno dirljiv je isuvi\u0161e bio. Hlebac koji si poslala svaki ga je Srbin uzeo u ruke, prekrstio i poljubio, tu su nastale suze radovanke. U ovakom radosnom danu i znamenitom i dirljivom \u010dasu podelio sam bracki hlebac i sa mojim ljudima pojeo.<\/span>
\nDraga Lepa, milo mi je kada sam dobio paket, ali dugo sam mislio i mislim da si ti sa decom od va\u0161ih usta odvojila i meni poslala, za koji ste vi mo\u017ee biti dva tri dana trpili gladni, na taj na\u010din nisi trebala \u0161iljati.<\/span>
\nJa bi mnogo vi\u0161e voleo da sam dobio pismo u kom bi mi opisala tvoje stanje sa decom, a tako\u0111e obradovao bi se kada bi dobio obe\u0107anu sliku, na koju svaki dan nestrpljivo o\u010dekujem.<\/span>
\nDraga Lepa, ja te ovom prilikom molim da mi se \u010de\u0161\u0107e javlja\u0161, tvoju i de\u010diju sliku po\u0161alje\u0161 i ako bude\u0161 mogla da mi po\u0161alje\u0161 one knjige koje sam tra\u017eio, kao i jedne tople selja\u010dke \u010darape, to jest ako ne bi i za te \u010darape ku\u0107a trpila u\u0161trba.<\/span>
\n\u017delim ti sa decom zdravo.<\/span>
\nSrda\u010dno te pozdravljam, a moje Du\u0161ka, Milicu, Zoricu i malu jo\u0161 nevi\u0111enu Ru\u017eicu poljubi umesto mene. Pozdravi Nataliju kao i sve one koji pitaju za mene. Do skorog vi\u0111enja.<\/span>
\nTvoj \u0110oka<\/span><\/p>\n

28. februar 1918.<\/b>
\nDraga Lepa,\u00a0<\/span>
\nJa sam Bogu hvala do ovog \u010dasa potpuno zdrav i dobro. Koje tebi zajedno sa decom \u017eelim.<\/span>
\nDraga Lepa, pakete, jedan od oktobra i drugi od decembra meseca pro\u0161le godine jedva primih oba 20. ovog meseca.<\/span>
\nHlebac, sav je bio propo, to nisi trebala \u0161iljati kao \u0161to sam i ranije ve\u0107 pisao. Drugo 2 par\u010deta torte dobro je, nekoliko gurabija, jedan mali milihbrot dobar je, kao ostalo slanina, meso, kutija masti, \u0161e\u0107er i \u010darape, sve ispravno, tako\u0111e i \u0161e\u0107er, sem kafe \u0161to je bila sva prosuta.<\/span>
\nDraga Lepa, ja sam ranije pisao da mi ni\u0161ta ne \u0161alje\u0161 sem \u010darapa debeli selja\u010dki i neku knjigu, a ti mi \u0161alje\u0161 sve ne\u0161to drugo, \u0161to posla opet i meso, nisi trebala.<\/span>
\nHlebac, pa i to, ajde, a \u0161to posla ovako fine \u010darape-bele kao da sam ja sada mlado\u017eenja. Pa mi trebaju za ven\u010danje da ih obujem u \u017eute \u0161evro cipele…<\/span>
\nDakle, ni\u0161ta nisam \u017eeljan, samo sam \u017eeljan tebe i moje de\u010dice! Vas samo \u017eeljan sam.<\/span>
\nDraga moja Lepa, ka\u017eem, da li \u0107e dati Bog da do\u0111em ku\u0107i \u017eiv, jer je ku\u0107a bez mene \u017ealosna – da to i ja sam znam, da je \u017ealosna – \u017ealostan sam i ja bez vas. Kada sam prebrodio i ostao \u017eiv u po\u010detku mog ropstva, to jest kada sam od ku\u0107e oti\u0161ao, bez svake sumnje da \u0107u i za ovo jo\u0161 kratko vreme ostati najdalje do juna ili jula meseca, pa \u0107u onda jednog dana da te obradujem.<\/span>
\nDraga Lepa, veliki do\u0161li su ku\u0107i po molbi nesposobni. Ovde molbe nema, a to su nesposobni sa rukom i nogom koji nisu ni za kakav rad. \u017dalio sam se i ja da ne mogu da radim ali ne poma\u017ee. Moja je ovakva sudbina!<\/span>
\nAli svejedno, ja sam u grupi sa mojim ljudima kojima sam ovde najstariji – stare\u0161ina, a koji me po\u0161tuju i volu kao njihovog oca!<\/span>
\nDraga Lepa, u jednom pismu pro\u010ditao sam jednu malo surovu re\u010d (nije me niko \u017ealio i imala sam prebacivanje). Pa ja mislim da nisam nikom takve uvrede naneo, to jest ako se ta re\u010d odnosi na mene.<\/span>
\nDraga Lepa, za Mi\u0107ku mi ni\u0161ta ne javlja\u0161 kako te slu\u0161a. Ona je dobra bez sumnje da te i slu\u0161a dobro. A tako\u0111e i Zor\u010de moje, ona je sada ve\u0107 velika devojka i ona je dobra samo je malo jogunica. Ru\u017eica ona je mala jo\u0161 ni\u0161ta ne razume, Mi\u0107ka i Zor\u010de \u010duvaju je i volu dobro. Tata nji vole, a Du\u0161ka ne\u0107u da volem kada nije dobar. Kada se popravi i bude dobar onda \u0107u injega voleti. Pi\u0161i \u010de\u0161\u0107e.<\/span>
\nKosti sam pisao jedared od njega nisam dobio pisma, ovih dana pisa\u0107u i majki.<\/span>
\nSrda\u010dno te pozdravljam, mog Du\u0161ka, Milicu, Zoricu i malu Ru\u017eicu, poljubi umesto mene.<\/span>
\nTvoj \u0110oka<\/span><\/p>\n

30. juna 1918.<\/b>
\nDraga Lepa!<\/span>
\nZdrav sam i \u017eiv, ali bolje da nisam. Lepa, nisam bio nameram da ti pi\u0161em, ali da bi na\u0161ao odu\u0161ka i utehe svome srcu, javljam ti da sam pre 10 dana zarobljen, da, kao \u0161to rekoh, pre deset dana odvojen sam od mojih ljudi sa kojima sam bio 2 i po godine zajedno, izme\u0111u kojih sam bio najstariji, kojima sam slu\u017eio kao talma\u010d (?) a koji su me po\u0161tovali i voleli kao njihovog oca. Zbog moje ljubavi prema njima, da bih mogao svakog zadovoljiti i za\u0161tititi, sebi sam u\u010dinio hr\u0111avo.<\/span>
\nOdvojen sam od njih i oteran me\u0111u Francuze, Engleze, Belgijance i Ruse, te niti ja znam \u0161ta oni meni govore niti oni znadu \u0161ta ja njima govorim. Moj rastanak sa mojim ljudima bio je dirljiv. Moj dana\u0161nji \u017eivot bedan je a i opasan je za moj vid. Ina\u010de ne vidim na levo oko a i ovom drugom preti opasnost od ovog rada.<\/span>
\nDraga Lepa, ako ne dobije\u0161 skoro moja pisma, znaj da nisam vi\u0161e \u017eiv. Jer volijem i umreti sada nego docnije slep i\u0107i po svetu. \u0106orav \u010dovek ne radi u rudniku. Ako se izbavim odavde javi\u0107u ti. Samo mi je \u017eao \u0161to jo\u0161 nisam dobio sliku de\u010diju i tvoju, da bih mogao videti i Ru\u017eicu.<\/span>
\nDraga Lepa, evo ti danas \u0161aljem (25) dvadeset i pet maraka. Kupi deci \u0161to o\u0107edu, neka znadu da im je od oca a naro\u010dito Ru\u017eica koja me jo\u0161 ne zna kao i ja nju.<\/span>
\nSrda\u010dno vam pozdravlje i poljubac tebi Lepa, Du\u0161ku, Milici, Zorici i maloj Ru\u017eici. Tvoj \u0110oka<\/span><\/p>\n

TELEGRAM<\/b>
\n9. 8.1919. Gornji Milanovac<\/span>
\nPo\u0161tovana gospo\u0111o,\u00a0<\/span>
\nSmatram za \u010dove\u010dansku du\u017enost da Vam javim za Va\u0161ega po\u010d. mu\u017ea g. \u0110oku da je koncem meseca januara ov. god. preminuo u logoru Millingem (Holandija) od \u201egripa\u201c i da sam se i ja tada zadesio oko svog zdravog mi brata koga sam tako\u0111e tih dana za navek izgubio, \u0110oka je moj poznanik jo\u0161 iz 1917. god, pa me je tada u poslednjim svojim \u010dasima umolio da Vas o njegovoj smrti izvestim.<\/span>
\nPrimite uverenje mog odli\u010dnog po\u0161tovanja.<\/span>
\nOstajem s odli\u010dnim po\u0161tovanjem<\/span>
\nDragi Vl. Raji\u010di\u0107, trgovac<\/span>
\nMolim Vas da me izvinete \u0161to Vas ranije o njegovoj smrti ne izvestih, imajte uverenja da sam i ja posle \u010detiri godine tek pre tri dana svojoj ku\u0107i do\u0161ao.<\/span>\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

The article is in Serbian, if you need translation you can use\u00a0Google translate. Orginalan \u010dlanak mo\u017eete na\u0107i\u00a0na web stranici dnevnog lista Danas Fabian Vendrig, D\u017eon Stinen i Tatjana Rakovi\u0107 re\u0161ili misteriju o posmrtnim ostacima 92 pripadnika srpske vojske koja su preminula u Holandiji izme\u0111u 1917. i 1919.\u00a0 Autor: Radmila Markovi\u0107 […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":164,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-2578","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2578","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2578"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2578\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2589,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2578\/revisions\/2589"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/164"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2578"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}