{"id":109,"date":"2018-07-28T23:23:27","date_gmt":"2018-07-28T23:23:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.secanje.nl\/?page_id=109"},"modified":"2018-08-13T08:19:05","modified_gmt":"2018-08-13T08:19:05","slug":"introduction","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/introduction\/","title":{"rendered":"Uvod"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Na osnovu svoje neutralnosti i Pete konvenciju u Hagu, potpisane na Drugoj mirovnoj konferenciji 1907. godine, Holandija je bila mesto gde se vr\u0161ila razmena vojnika tokom i posle Prvog svetskog rata. Tokom Velikog rata bilo kom zarobljeniku sa zara\u0107enih strana koji bi dospeli na tlo Holandije, kao neutralne zemlje bila bi ponu\u0111ena ishrana, sme\u0161taj i relativna mogu\u0107nost kretanja. \u0160tavi\u0161e postignut je sporazum 2. jula 1917. sa Nema\u010dkom i Engleskom da se internira 17.000 ljudi na tlo Holandije. Na ovaj na\u010din na hiljade izbeglica i zatvorenika rata je dospelo u Holandiju tokom rata.<\/p>\n

Ovi vojnici i civili su bili sme\u0161teni u razli\u010ditim logorima svuda \u0161irom zemlja. Po\u0161to je rat zavr\u0161en 11. novembra 1918. luka u Roterdamu je kori\u0161\u0107ena da bi se vojnici sa borbenih polja vratili u svoju domovinu \u0161to je va\u017eilo i za ratne zarobljenike. Na osnovu holandskih novina u januaru 1919. godine ukupno 222.347 ratnih zarobljenika je do\u0161lo iz Nema\u010dke od kojih je 202.250 napustilo zemlju do sredine januara. Me\u0111u svim tim zatvorenicima bilo je i 4.316 Srba, od kojih je 1.160 preko En\u0161edea krenulo ka domovini. Do 15 januara je na ovaj na\u010din njih 130 napustilo zemlju.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

\"\"<\/a><\/p>\n

U januaru 1919. godine \u0161panska groznica je izbila me\u0111u ovim zatvorenicima, od kojih su mnogi bili slabi i bolesni posle vi\u0161e od \u010detiri godine od mobilizacije. Posebno zbog \u010dinjenice da je do tada ve\u0107 4.186 Srba u Holandiji ve\u0107 u\u010destvovalo u Balkanskim ratovima u godinama pre izbijanja Prvog svetskog rata. Izme\u0111u 11. januara i 7. februara 1919. godine, odnosno u periodu od \u010detiri sedmice 86 srpskih vojnika je umrlo u Holandiji zbog groznice. Jo\u0161 pet Srba je umrlo u Holandiji zbog razli\u010ditih uzroka pre sredine januara 1919.<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n
\n

Svi su sahranjeni u Holandiji (Barneveld (Garderen<\/a>: 29),\u00a0Najmegen<\/a>(21),\u00a0Loneker<\/a>\u00a0(En\u0161ede: 17),\u00a0Dordreht<\/a>\u00a0(15),\u00a0Hengelo<\/a>\u00a0(3),\u00a0Roterdam<\/a>\u00a0(2),\u00a0Borger<\/a>\u00a0(2),\u00a0Amersfort<\/a>\u00a0(1) i\u00a0Niv Berta<\/a>\u00a0(1)). Po\u010dev\u0161i od 1920-ih Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je po\u010dela sa koncentrisanjem svojih ratnih grobova na razli\u010ditim mestima gde su mnogi Srbi umrli, kao \u0161to su Zejtinlik, Vido, Olomouc, Jindrihovice (na mestu Austrijskog koncentracionog logora Hajnrihsgrin).<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Postojali su planovi da se tu smeste i kosti Srba, koji su umrli u Holandiji. Prema holandskom zakonu ne\u0161to je moralo biti ura\u0111eno da bi se sa\u010duvali grobovi da ih vlasti ne bi ispraznili (koji su zadr\u017eali pravo da povrate te grobove kada pro\u0111e od 10 do 20 godina posle sahranjivanja, a u slu\u010daju da se ne pojave ro\u0111aci da ih preuzmu).
\nPutem Jugoslovenskog Generalnog konzulata u Roterdamu uspostavljeni su kontakti sa holandskim vlastima da se tela ekshumiraju i da se ostaci transportuju na srpsko Polje \u010dasti u Tije, blizu Pariza. Generalni konzulat je kontaktirao razli\u010dite op\u0161tine u Holandiji zbog ekshumacije, kao i legacije u Briselu i Parizu sa ciljem da se organizuje transport preko Rozentala.<\/p>\n

U novembru 1937. godine postalo je jasno da ne\u0107e biti dovoljno mesta na Polju \u010dasti u Tiju, i da \u0107e se pomrtni ostaci transportovati u mauzolej u Jindrihovice, tada\u0161nju \u010cekoslova\u010dku. Ukupno 88 mrtva\u010dkih sanduka je ekshumirano u maju 1938. godine, zatim dovezeno u Najmegen, gde su posmrtni ostaci sme\u0161teni u limene sanduke. Ujutru 18. maja 1938. godine, transport je do\u0161ao do holandsko-nema\u010dke granice kod Vilera\/Kranenburga, gde je 88 kov\u010dega predato Nemcima, koji su ih primili uz pune vojne po\u010dasti. Odatle je transport nastavio put mauzoleja, gde je 88 od 91 srpski vojnik koji su umrli u Holandiji kona\u010dno prona\u0161lo mesto po\u010dinka.<\/p>\n

Od \u010detiri tela koja nisu ekshumirana 1938., samo za jedno u Niv Berti se zna da jo\u0161 uvek postoji. Jedno telo je verovatno bilo ekshumirano pre 1938. godine i postoji velika verovatno\u0107a da se isto desilo sa jednim grobom u Borgeru.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

Bro\u0161ura: Srpski vojnici umrli u Holandiji 1917-1919<\/b><\/p>\n

Decembra meseca 2016, holandska ambasada u Beogradu je izdala bro\u0161uru o srpskim vojnicima koji su preminuli u Holandiji od posledica \u0161panskog gripa. Sada uz pomo\u0107 Udru\u017eenja potomaka ratnika 1912-1920 iz Po\u017earevca ovo izdanje je prevedeno i na srpski.<\/p>\n

Bro\u0161uru mo\u017eete preuzeti ovde:<\/p>\n

“Sprski vojnici umrli u Holandiji 1917-1919<\/a>”<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\"\"<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na osnovu svoje neutralnosti i Pete konvenciju u Hagu, potpisane na Drugoj mirovnoj konferenciji 1907. godine, Holandija je bila mesto gde se vr\u0161ila razmena vojnika tokom i posle Prvog svetskog rata. Tokom Velikog rata bilo kom zarobljeniku sa zara\u0107enih strana koji bi dospeli na tlo Holandije, kao neutralne zemlje bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":1,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-109","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/109","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=109"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/109\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":475,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/109\/revisions\/475"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=109"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}