{"id":581,"date":"2018-08-06T18:45:20","date_gmt":"2018-08-06T18:45:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.secanje.nl\/?page_id=581"},"modified":"2018-08-10T11:05:04","modified_gmt":"2018-08-10T11:05:04","slug":"milos-gavrovic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/results\/milos-gavrovic\/","title":{"rendered":"Milo\u0161 Gavrovi\u0107\u00a0– Milo\u010daj"},"content":{"rendered":"

Uvod<\/h4>\n

Milo\u0161 Gavrovi\u0107 je ro\u0111en 1896. u Milo\u010daju, selu pored Kraljeva u Centralnoj Srbiji. Kada je izbio Prvi svetski rat on je imao samo 18 godina. Krenuo je iz svog sela da slu\u017ei svojoj zemlji.<\/p>\n

Nikada se nije vratio, zato \u0161to je umro u 23. godine 23. januara 1919. u Uselou u selu blizu En\u0161edea u Holandiji. Do 2012. godine, njegovi ro\u0111aci nisu znali da je Milo\u0161 umro u Holandiji, oni su mislili da je on umro u zato\u010deni\u0161tvu u Nema\u010dkoj, sve dok nismo otkrili pri\u010du, koju mo\u017eete pro\u010ditati ovde.<\/p>\n

Ispod mo\u017eete videti lokaciju Milo\u010daja i Useloa (sa Google Earth-a, kliknuti radi pove\u0107anja)<\/em><\/p>\n

Svi lokacija na Google Maps (link).\u00a0<\/a><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Dolazak u Holandiju<\/h4>\n

Mislimo da je Milo\u0161 stigao u Holandiju iz koncentracionog logora u Nema\u010dkoj, po\u0161to se zavr\u0161io Prvi svetski rat. Do\u0161ao je u Uselo, malo selu blizu En\u0161edea, Holandija.<\/p>\n

En\u0161ede je bilo mesto gde su stizali ratni zarobljenici u velikom broju iz razli\u010ditih zemalja. Od novembra 1918. do februara 1919. oko 80.000 ratnih zarobljenika je pro\u0161lo En\u0161edeom. Jo\u0161 uvek postoji spomenik u En\u0161edeu, koji se nalazi u ulici \u201cCort van der Lindenlaan\u201d (Cort van der Linden je bio premijer Holandije tokom Prvog svetskog rata) i tu je napisano na holandskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku da je: 32.690 Francuza, 6.960 Engleza, 6.930 Belgijanaca, 6.650 Italijana, 1.160 Srba, 50 Rusa i 18 Japanaca, ratnih zarobljenika, pro\u0161lo En\u0161edeom tokom tog perioda.<\/p>\n

Ispod: razglednica spomenika na orginalnoj lokaciji “Hoedemakers plein” u En\u0161edeu. Ustupljena od strane “Enschede in ansichten”.<\/em>\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

Uselo<\/h4>\n

Jo\u0161 uvek je nejasno za\u0161to je Milo\u0161 zavr\u0161io u Uselou, jer je ve\u0107ina ratnih zarobljenika bilo sme\u0161teno u tekstilnim fabrikama u En\u0161edeu, po\u0161to su prvo pro\u0161li karantin, ali se ne zna da li je i Milo\u0161 pro\u0161ao ovaj put.<\/p>\n

Slika ispod: karantinski deo logora u En\u0161edeu (ustupljena od strane “Enschede in ansichten”).<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Na osnovu njegove umrlice znamo da je umro 23. januara 1919. oko 15 \u010dasova. Njegovu smrt je registrovao Johanes Bernardus Konings, slu\u017ebenik op\u0161tine Loneker (Uselo je bilo deo ove op\u0161tine) i prijavio Jan Dirk ten Beek (36 godina star pogrebnik) i Dionysfus Niesfen (29 godina star carinik).<\/p>\n

Milo\u0161 je najverovatnije umro od \u0160panskog gripa. Tokom tog perioda desila se velika epidemija \u0160panskog gripa i puno je ljudi umrlo. Milo\u0161 nije bio jedini Srbin koji je umro u Uselou: ukupno 10 srpskih ratnih zarobljenika je umrlo ovde izme\u0111u 17. i 24. januara 1919. Tri srpska vojnika su umrla 23. januara u Uselou. U susednom En\u0161edeu 6 srpskih vojnika je umrlo u istom periodu i 1 vojnik ranije, 11. avgusta 1918. i on je najverovatnije pobegao iz Nema\u010dke.<\/p>\n

Ispod: razglednica sa pogledom na En\u0161ede i okolinu iz tog vremena (ustupljena od strane “Enschede in ansichten”).<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Sahrana i ekshumacija<\/h4>\n

Milo\u0161 je bio sahranjen u Lonekeru na Isto\u010dnom groblju (Oosterbegraafplaats u En\u0161edeu), ali jo\u0161 uvek istra\u017eujemo. Znamo da je njegov grob ekshumiran u maju 1938. i transportovan u Najmegen, zajedno sa kov\u010dezima drugih srpskih vojnika.<\/p>\n

Iako novinski \u010dlanci iz 1938. pominju da je 89 srpskih vojnika vra\u0107eno u domovinu, zvani\u010dni dokumenti iz tog perioda pominju \u010cekoslova\u010dku kao krajnju destinaciju. Posmrtni ostaci Milo\u0161a Gavrovi\u0107a su transportovani u Jindrihovice u tada\u0161nju \u010cekoslova\u010dku preko holandsko\/nema\u010dke granice kod Vilera\/Kranenburga.<\/p>\n

1939: Spomenik u Milo\u010daju<\/h4>\n

Kao \u0161to je napisano u uvodu, Milo\u0161evi ro\u0111aci nisu znali gde je Milo\u0161 umro: jedino su znali da se on nije nikada vratio ku\u0107i, tako da je 1939. godine Milo\u0161ev brat, Milovan Gavrovi\u0107, podigao spomenik u znak se\u0107anja na Milo\u0161a. Ovaj spomenik se jo\u0161 uvek nalazi na groblju u Milo\u010daju.<\/p>\n

Njegovo ime se tako\u0111e nalazi na spomen plo\u010di, sa imenima vojnika iz ovog sela koji su umrli tokom Prvog i Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Slika dole: spomen plo\u010da u Milo\u010daju, 10.12.2012, foto: Aleksandar Rakovi\u0107.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

Otkri\u0107e<\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n

U decembru 2012. Tanja Rakovi\u0107 je zajedno sa Fabian Vendrigom i D\u017eon Stinenom prevodila zvani\u010dne holandske umrlice sa imenima srpskih vojnika, koji su umrli u Holandiji i tom priliko su otkrili \u201cMilosch-a Gavrowits\u201d iz \u201cMilotschaila (Oprotsatsinski)\u201d.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n

Tanja poti\u010de iz Milo\u010daja i odmah je prepoznala svoje selo. Ubrzo je uspostavljen kontakt sa Miodragom Gavrovi\u0107, ro\u0111akom Milo\u0161a Gavrovi\u0107 i sinom Milovana Gavrovi\u0107, koji je i podigao spomenik u Milo\u010daju.<\/p>\n

Tanja i Fabian su posetili spomenik u Milo\u010daju 3. januara 2013. godine i upoznali su Miodraga, koji je bio iznena\u0111en vestima koje je dobio mesec dana pre te posete, u vezi sa njegovim stricem Milo\u0161em Gavrovi\u0107, koji je od nepoznatog srpskog vojnika, postao \u010dovek, koji ima porodicu i korene.
\n
\nSlika dole: polaganje cve\u0107a na spomenik Milo\u0161u Gavrovi\u0107, 3.01.2013., foto Andrija Rakovi\u0107<\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/h4>\n

Ime Milo\u0161a Gavrovi\u0107 smo prona\u0161li zahvaljuju\u0107i zvani\u010dnoj holandskoj umrlici iz op\u0161tine Loneker i povezali \u010ditavu pri\u010du sa njegovim ro\u0111acima u Milo\u010daju i ovde smo imali sre\u0107e. Milo\u0161evo ime se tako\u0111e nalazi i na spomeniku u Garderenu u Holandiji.<\/p>\n

U maju 2013. godine u Beogradu u Arhivu Jugoslavije smo otkrili da se Milo\u0161evi posmrtni ostaci nalaze u Jindrihovicama u \u010cehoslova\u010dkoj (danas \u010ce\u0161koj Republici).<\/p>\n

Holandija i Srbija te nisu zaboravile Milo\u0161e…<\/p>\n

Pri\u010da: Tanja Rakovi\u0107 i Fabian Vendrig 22.02.2013.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

\n

Izvori \/ vi\u0161e informacija<\/h4>\n<\/div>\n
\n

Kori\u0161\u0107eni su slede\u0107i izvori (svi su na holandskom):<\/p>\n

Arhive op\u0161tine En\u0161ede<\/a><\/p>\n

Stichting Historische Soci\u00ebteit Enschede-Lonneker<\/a><\/p>\n

Enschede in ansichten<\/a><\/p>\n

Usselo.nl<\/a><\/p>\n

Mati\u010dne knjige\u00a0<\/span>Gemeente<\/i>\u00a0<\/span>Loneker – Januar 1919.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvod Milo\u0161 Gavrovi\u0107 je ro\u0111en 1896. u Milo\u010daju, selu pored Kraljeva u Centralnoj Srbiji. Kada je izbio Prvi svetski rat on je imao samo 18 godina. Krenuo je iz svog sela da slu\u017ei svojoj zemlji. Nikada se nije vratio, zato \u0161to je umro u 23. godine 23. januara 1919. u […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":137,"menu_order":1,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-581","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/581","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=581"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/581\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1075,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/581\/revisions\/1075"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/137"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=581"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}