{"id":794,"date":"2018-08-08T20:05:45","date_gmt":"2018-08-08T20:05:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.secanje.nl\/?page_id=794"},"modified":"2018-08-10T11:08:21","modified_gmt":"2018-08-10T11:08:21","slug":"milos-jeremic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/results\/milos-jeremic\/","title":{"rendered":"Milo\u0161 Jeremi\u0107 – Resnik"},"content":{"rendered":"
\n

Uvod<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n
\n

Milo\u0161 Jeremi\u0107 je ro\u0111en 1892. u Resniku, u selu 15km ju\u017eno od Beograda, glavnog grada tada\u0161nje Kraljevine Srbije.<\/p>\n<\/div>\n

U no\u0107i 29. jula 1914. godine, kada se desilo granatiranje Beograda, a time i po\u010deo Prvi svetski rat, imao je oko 22 godina.<\/div>\n
\n

Prema srpskom ekshumacionom izve\u0161taju bio je vojnik 3. \u010dete, 4. bataljona, 7. pe\u0161adijskog puka, dok se njegov \u010din ne pominje.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Tek nedavno, je Milo\u0161 (Tanasijevi\u0107) iz Resnika posetio na\u0161 sajt i otkrio da je njegov \u010dukundeda Milo\u0161 je umro u Holandiji. Niko iz njegove porodice nije znao \u0161ta se ta\u010dno desilo sa Milo\u0161em Jeremi\u0107em.<\/p>\n

Ispod je slika Milo\u0161a Jeremi\u0107a, zahvaljuju\u0107i njegovom \u010dukununuku Milo\u0161u. Lokacija i datum na slici su nepoznati.<\/sub><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n

\"\"<\/a><\/sub><\/i><\/p>\n

\n

Od Resnika (Srbija) do Najmegena (Holandija)<\/strong><\/h4>\n

Austrougarska invazija Srbije po\u010dela je 29. jula 1914., ali nije uspela, po\u0161to je njihova vojska bila pora\u017eena u Cerskoj (avgust 1914) i Kolubarskoj bici (novembar-decembar 1914).<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

Skoro godinu dana kasnije, 7. oktobra 1915. godine, Kraljevina Srbija je bila napadnuta od strane kombinovanih nema\u010dkih i austrougarskih snaga. Dana 14. oktobra, Bugari su proglasili rat. S obzirom da su njegove snage bile nadja\u010dane, Vojvoda Radomir Putnik naredio je kompletno povla\u010denje srpske vojske ka jugu i zapadu preko savezni\u010dkih snaga ka Crnoj Gori i neutralnoj Albaniji 25. novembra 1915.<\/p>\n

Mnogi vojnici su ubijeni, ali mnoge su tako\u0111e zarobili Bugari, Ma\u0111ari i Austrougari. Knjiga “Izme\u0111u bodljikave \u017eice” Henri Habera opisuje na\u010din kako su preko razli\u010ditih logora, oko 38 srpskih zarobljenika zavr\u0161ili u Holandiji. Ne zna se kako je Milo\u0161 stigao u Holandiju, ali se pretpostavlja da je najverovatnije pratio isti put opisan u knjizi.<\/p>\n<\/div>\n

Ve\u0107ina njih su oti\u0161li preko Braunaua (sada Broumov u \u010ce\u0161koj) ili Hajnrihsgrina (sada Jindrihovice u \u010ce\u0161koj) do logora u uglavnom severo-zapadnoj Nema\u010dkoj kao Soltau, Hameln ili Buhnerbach.<\/div>\n
\n

Milo\u0161evi potomci su nam ustupili fotografiju i na njoj je natpis u kojem se navodi da je slikana od strane E. Schultze iz Emdena, koji se nalazi u severo-zapadnom delu Nema\u010dke, u blizini holandske granice, oko 300 km od Najmegena.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Na pole\u0111ini fotografije nalazi se pe\u010dat sa slede\u0107im informacijama: fotogr. Vergro\u00dferungsanstalt Benditz, ZV. bul. Sielen 10 E. \u0160ulce. Adresa Zvischen beiden Sielen 10, se zaista nalazi u starom gradu Emdena. Benditz kompanija u Emdenu je preuzeta od strane \u00a0fotografa Schultze (ponekad se pominje \u0160ulce) 1917. godine.<\/p>\n

Ispod je slika Milo\u0161a Jeremi\u0107a, zahvaljuju\u0107i njegovom \u010dukununuku Milo\u0161u. Na slici je ispisano \u201cE Schultze Emden\u201d\u00a0<\/sub><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\"\"<\/a><\/div>\n
\n
\n
\n

U knjizi Henrija Habera postoji svedo\u010denje jednog vojnika koji je opisao da je bio u Emdenu: “Od Hajnrihsgrina sam doveden u Soltau, odakle, posle 14 dana, sa 200 mu\u0161karaca sam poslat u Emden gde smo utovarali brodove sa ugljem. Tamo sam radio 6 nedelja, a onda su me poslali u logor Bunerbah a odatle, sa 30 drugih zarobljenika u Krup, u blizini Klaushajdea \u00a0gde sam radio 28 meseci “.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Najverovatnije Milo\u0161 je stigao u Najmegen, grad u isto\u010dnom delu Holandije, u blizini granice sa Nema\u010dkom tokom njegove repatrijacije posle primirja 11. novembra 1918. Na njegovoj holandskoj umrlici, pi\u0161e da je umro 18. januara 1919. u Najmegenu.<\/p>\n

Ispod su lokacije, za koje mo\u017eemo utvrditi da je Milo\u0161 bio tu (Google Maps, kliknuti za uve\u0107anj). Za kompletnu mapu kliknuti\u00a0<\/span>Google Maps (link).<\/a><\/i><\/sub><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n
\n
\n
\n

Najmegen<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n

Na osnovu podataka u holandskoj umrlici (Najmegen 1919. Br 74) Milo\u0161 je umro u Najmegenu oko 23h00, 18. januara 1919. Njegovu smrt je registrovao Mattheus Havekes koji je bio proizvo\u0111a\u010d cigara. Druga osoba koja je registrovala njegovu smrt je bila Lambertus Johanes Lammers, koji je bio vojnik iz holandske vojske kolonijalnih rezervi koji je imao 40 godina u vreme kada je prijavio Milo\u0161evu smrt.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Milo\u0161 nije bio jedini srpski vojnik iz Prvog svetskog rata koji je umro u Najmegenu: ukupno 21 srpska vojnika je umrlo u Najmegenu i to izme\u0111u 17. i 24. januara 1919. Na dan kada je Milo\u0161 umro \u010detvorica vojnika su tako\u0111e umrli: Velimir Dodolisko, Velisav Ivanovi\u0107, Serafim Kapovi\u0107 i Milisav Markovi\u0107. Najverovatnije su umrli zbog \u0161panskog gripa.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Sahrana i ekshumacija<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n
\n

Milo\u0161 je bio sahranjen u Najmegenu (Begraafplaats Rustoord, Postveg 60). Njegov grob je ekshumiran u maju 1938. godine, zajedno sa drugim srpskim grobovima u Holandiji.<\/p>\n<\/div>\n

\n

Iako novinski \u010dlanci 1938. godine pominju da su posmrtni ostaci 89 srpskih vojnika vra\u0107eni u \u00a0‘Jugoslaviju’, zvani\u010dna dokumenta iz tog vremena pominju ‘\u010cehoslova\u010dku’ kao destinaciju. Posmrtni ostaci Milo\u0161a i 87 drugih vojnika su preba\u010deni u Jindrihovice u \u010cehoslova\u010dkoj (danas Republika \u010ce\u0161ka) preko holandske \/ Nema\u010dki granice u Beek-Viler. Prema srpskom ekshumacionom izve\u0161taju (br K. br 84024 \/ KSII.) njegovi posmrtni ostaci su sakupljeni u kutiju broj 4. Milo\u0161 je kona\u010dno na\u0161ao svoje mesto po\u010dinka u Jindrihovicama, zajedno sa ostalih 7658 srpskih vojnika i 189 ruskih vojnika \u0161to je bio ukupan broj 1940.<\/p>\n

Slika ispod: unutra\u0161njost mauzoleja u Jind\u0159ihovicama (CZ), sa pocinkovanim sandu\u010detom br.4; slikao Fabian Vendrig.<\/sub><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n
\n

1926: Spomenik u Resniku<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n

Kako smo ve\u0107 napomenuli u uvodu, njegovi ro\u0111aci nisu znali gde je Milo\u0161 umro: oni su samo znali da se nikada nije vratio ku\u0107i, tako da je 1926. godine, kada je njegova supruga Marica umrla, podignut spomenik u Resniku u \u010dast njih oboje. Ovaj spomenik se jo\u0161 uvek nalazi na groblju u Resniku.<\/p>\n

Slika ispod: spomenik Milo\u0161u Jeremi\u0107u, Resnik 11.11.2015, fotografija Fabian Vendrig.<\/sub><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

\"\"<\/a>
\n<\/i><\/sup><\/i><\/sup>Otkri\u0107e<\/strong><\/p>\n

\n
\n
\n

U oktobru 2015. nas je kontaktirao Milo\u0161 Tanasijevic\u0301, koji je \u010dukununuk Milo\u0161a Jeremic\u0301. On nam je poslao slike i pozvao nas da do\u0111emo u Resniku. 11. novembra (na Dan primirja u Prvom svetskom ratu!) posetili smo njega i njegovu porodicu. Njegova porodica nije znala kada i gde je Milo\u0161 umro, dok nisu otkrili informacije o Milo\u0161u koje su dostupne na na\u0161em sajtu.<\/p>\n<\/div>\n

Milo\u0161 Jeremic\u0301 je u bio u braku sa Maricom: imali su dva sina \u017divka i \u017divotu. \u017divko je imao kc\u0301erku, Ljubinku, i dva sina: Slobodana i Ljubodraga. Ljubomir je bio otac Zorice i Slavice. Zorica je Milo\u0161eva majka i mi smo im zahvalni \u0161to su njih dvoje podelili njihove pri\u010de i slike sa nama.<\/div>\n
\n

Podelili su i razglednicu koju je ispisao Milo\u0161 Jeremi\u0107 i koju je poslao porodici: s druge strane ove razglednice je njegova slika (koji mo\u017eete videti ispod na ovoj stranici), koja je slikana u Emdenu (Nema\u010dka). Gotovo se ne mo\u017ee pro\u010ditati, ali mo\u017eemo videti da je napisao “1917” i “JA SAM \u017dIV”. Vidljiv je natpis \u2019’deda Milo\u0161 “( iz kasnijeg perioda, koji je napisao neko od njegovih potomaka).<\/p>\n<\/div>\n

\n

Ispod: razglednica Milo\u0161a Jeremi\u0107a, Emden (Nema\u010dka) 1917.<\/sub><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

\"\"<\/a>
\nZaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n

\n
\n
\n

Zahvaljujuc\u0301i informacijama na ovom sajtu porodica Milo\u0161a Jeremic\u0301 sada zna da je njihov \u010dukundeda i pradeda umro u Najmegenu 18. januara 1919. godine, a ne u Nema\u010dkoj. Oni znaju sada i da njegovi posmrtni ostaci po\u010divaju u mauzoleju u Jindrihovicama, \u010ce\u0161koj Republici.<\/p>\n<\/div>\n

Njegovo ime nije samo ispisano na spomeniku koji su njegovi potomci podigli u njegovu \u010dast ve\u0107 je i ispisano na spomeniku u Garderenu koji je podignut u \u010dast preminulim srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata u Holandiji.<\/div>\n
\n

Ve\u010dna mu slava!\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\"\"<\/a>
\nIzvori \/ Posebno hvala<\/strong><\/div>\n
\n
\n
\n
\n
\n

Kori\u0161\u0107eni su slede\u0107i izvori:<\/b><\/p>\n<\/div>\n

\n

-Privatna arhiva Zorice i Milo\u0161a Tanasijevi\u0107a (fotografije i pisma)<\/p>\n<\/div>\n

\n

-Habert, Henri. 1919. Binnen het prikkeldraad: naar verhalen van uitgeweken \u00a0Servi\u00ebrs (Entre les fils barbel\u00e9s: D’apr\u00e8s les r\u00e9cits des \u00e9vad\u00e9s Serbes). \u00a0Amsterdam.<\/p>\n<\/div>\n

\n

-Nacionalna arhiva Srbije :\u00a0<\/span>http:\/\/www.archives.org.rs<\/a>
\nEkshumacioni izve\u0161taj, K. Br. 84024\/XII<\/p>\n<\/div>\n

-Mati\u010dna slu\u017eba op\u0161tina Najmegen, januar 1919<\/div>\n

\nPosebno hvala:<\/b><\/div>\n
\n

-Zorica Tanasijevi\u0107 (praunuci Milo\u0161a Jeremi\u0107)<\/p>\n<\/div>\n

\n

-Milo\u0161 Tanasijevi\u0107 (\u010dukununuku Milo\u0161u Jeremi\u0107)<\/p>\n<\/div>\n

\n

Pri\u010da:\u00a0<\/b><\/p>\n

Tanja Vendrig, Fabian Vendrig i John Stienen.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

\"\"<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvod Milo\u0161 Jeremi\u0107 je ro\u0111en 1892. u Resniku, u selu 15km ju\u017eno od Beograda, glavnog grada tada\u0161nje Kraljevine Srbije. U no\u0107i 29. jula 1914. godine, kada se desilo granatiranje Beograda, a time i po\u010deo Prvi svetski rat, imao je oko 22 godina. Prema srpskom ekshumacionom izve\u0161taju bio je vojnik 3. […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":137,"menu_order":4,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-794","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/794","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=794"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/794\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1077,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/794\/revisions\/1077"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/137"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=794"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}