{"id":854,"date":"2018-08-09T08:43:54","date_gmt":"2018-08-09T08:43:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.secanje.nl\/?page_id=854"},"modified":"2018-08-13T13:29:38","modified_gmt":"2018-08-13T11:29:38","slug":"radosav-jovicic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/results\/radosav-jovicic\/","title":{"rendered":"Radosav Jovi\u010di\u0107 – Veliki Borak"},"content":{"rendered":"
\n

Uvod<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n
\n

Radosav Jovi\u010di\u0107 je ro\u0111en u Velikom Borku 1888. godine, u selu koje se nalazi 40 km ju\u017eno od Beograda. Njegov datum ro\u0111enja je nepoznat. Bio je sin Kostadina Jovi\u010di\u0107a koji je imao \u010detvoricu sinova: Novicu, Milana, Mili\u0107a i Radosava.\u00a0<\/span><\/p>\n

Veliki Borak je 1914. godine bio deo Dunavske vojne divizije. U dokumentima koja imamo nismo mogli da prona\u0111emo kojoj vojnoj jedinici je Radosav pripadao, ali s obzirom da je bio iz Velikog Borka i uzimaju\u0107i u obzir njegove godine, najverovatnije je slu\u017eio u Prvoj Dunavskoj pe\u0161adijskoj diviziji koja je bila deo Druge srpske armije.<\/span><\/p>\n

Kada je Austrougarsko carstvo objavilo rat Srbiji 28.07.1914. godine svi Kostadinovi sinovi su slu\u017eili domovini. Austrougarska je o\u010dekivala brzu pobedu, ali su oni ipak izgubili prvu bitku. U avgustu 1914. srpska vojska je porazila Austrougarsku vojsku na planini Cer nakon \u010dega se vojska Austrougarske morala povu\u0107i. Austrougarska je osvojila Beograd 2.12.1914. godine, ali samo nakratko, do 15. decembra.<\/span><\/p>\n

Srbi su morali da plate visoku cenu; gubici su bili ogromni 165.557 mu\u0161karaca je poginulo i to na samom po\u010detku rata 1914. godine, ili 3,5 procenata predratne populacije. Od ovog broja 22.276 je bilo ubijeno, 96.122 ranjeno i 45.159 nestalo. (James Lyon,<\/i>\u00a0strana 235). Kostadinovi sinovi Novica i Radosav su pre\u017eiveli prvu godinu rata, Milan je poginuo tokom Cerske bitke u Avgustu 1914, dok je Mili\u0107 poginuo tokom Kolubarske bitke u decembru 1914. godine blizu Lazarevca.\u00a0<\/span><\/p>\n

Oktobra 1915. godine Srbiju je napao Trojni savez, ovog puta uklju\u010duju\u0107i i Bugarsku. Srbija, devastirana Balkanskim ratovima i prvom godinom Prvog svetskog rata, nije vi\u0161e mogla da odoleva. Obe\u0107ana pomo\u0107 srpskih saveznika (uglavnom Rusije, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih) nije stigla na vreme, tako da se srpska vojska po\u010dela povla\u010diti preko Prokletija kroz Crnu Goru i Albaniju prema Krfu.<\/span><\/p>\n

Slika dole:pogled koji se pru\u017ea iz Velikog Borka, 11\/06\/2017.<\/span><\/sup><\/i>\"\"<\/a><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

Od Srbije do Holandije<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n

Malo je verovatno da je Radosav bio na Krfu, verovatnije je da ga je zarobila vojska Trojnog saveza i transportovala ga do austrougarskog logora, a kasnije i do nema\u010dkog.<\/span><\/p>\n

Nepoznato je kako je i kada Radosav stigao u Holandiju. Na me\u0111unarodnom vebsajtu Crvenog krsta ,,1914-18 Zatvorenici u Prvom svetskom ratu\u2019\u2019 na kome se nalaze arhive ratnih zarobljenika, nismo prona\u0161li nikakve podatke o Radosavu.<\/span><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i ranijim otkri\u0107ima do\u0161lo se do saznanja da je ve\u0107ina srpskih ratnih zarobljnika bilo zarobljeno u logorima u provinciji Hanovera ili na nema\u010dkom ‘Kriegsgefangenenlager des X. Armeekorps in Hannover’. Drugi vojnici koji su stigli u Holandiju su bili zarobljenici u logorima \u2019\u2019VII Korps M\u00fcnster\u2019\u2019. Pre nego \u0161to su bili preba\u010deni u nema\u010dke logore ve\u0107ina njih je bilo u autrijskim logorima u Braunau (sada Broumov) i Hajnrihsgrin (sada Jindrihovice), oba u dana\u0161njoj \u010ce\u0161koj.<\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Radosavljev dolazak i smrt u Dordrehtu<\/strong><\/h4>\n<\/div>\n
\n
\n

Nepoznato je kada je Radosav do\u0161ao u Dordreht, ali je najverovatnije bio jedan od 66 bolesnih vojnika koji su poslati iz Najmegena i koji su stigli 15. januara 1919. Bili su le\u010deni u pomo\u0107noj bolnici koja je bila postavljena u prostorijama Kromhout regionalne \u0161kole.\u00a0<\/span><\/p>\n

\n

Slika ispod:luka (Spuihaven) u Dordrehtu, 1919. Izvor:www.dordtsekaart.nl\/geschiedenisuitgelicht.html<\/a><\/sub><\/em><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\"\"<\/a>
\n<\/a><\/p>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n

Na njegovoj holandskoj umrlici mo\u017ee se videti (Dordreht 1919, br.72) da je Radosav umro 26. januara 1919. godine oko 5 sati ujutru. Imao je 34 godine.\u00a0<\/span><\/p>\n

Svih 15 srpskih vojnika koji su preminuli u Dordrehtu, bili su sahranjeni u Dordrehtu uz najvi\u0161e vojne po\u010dasti.<\/span><\/p>\n

Jindrihovice, \u010ce\u0161ka<\/strong><\/span><\/h4>\n

Njegov grob je ekshumiran 11. maja 1938. godine i zatim je transportovan u Najmegen zajedno sa posmrtnim ostacima drugih srpskih vojnika iste godine. Na njegovom izve\u0161taju o ekshumaciji, osim li\u010dnih podatatka, napisano je da su njegovi ostaci sme\u0161teni u kutiju broj 57 i da je zatim ta kutija sme\u0161tena u mauzolej u Jindrihovice (\u010ce\u0161ka). Transport se kretao od Njmegena preko holandsko\/nema\u010dke granice kod Vilera\/Kranenburga.
\n<\/span><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

Radosav je svoje poslednje po\u010divali\u0161te prona\u0161ao u Jindrihovicama, zajedno sa drugih 7658 srpskih vojnika i 189 Ruskih vojnika (ovaj broj je utvr\u0111en 1940.).
\n<\/span>
\nIspod: 28\/06\/2014: mauzolej u Jindrihovicama (\u010ce\u0161ka), poslednje po\u010divali\u0161te Radosava Jovi\u010di\u0107a.
\n<\/sub><\/span><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

\"\"<\/a><\/sup><\/i>Otkri\u0107e<\/strong><\/p>\n

\n
\n

Kao istra\u017eiva\u010di, ponekada vam je potrebno malo sre\u0107e da prona\u0111ete ono \u0161to tra\u017eite i da do\u0111ete u kontakt sa pravim ljudima. Mi smo tu sre\u0107u imali sa webmasterom stranice www.velikiborak.com, Sa\u0161om Stoji\u0107evi\u0107, koji nam je pomogao da do\u0111emo u kontakt sa lokalnim istori\u010darem i u\u010diteljem u penziji Dragoslavom Jovi\u010di\u0107 U\u010dom. Isto popodne smo bili u Velikom Borku da se sretnemo sa Radosavljevim potomcima.<\/span><\/p>\n

Prvo smo posetili crkvu u Leskovcu, selu ju\u017eno od Velikog Borka, oko 45 kilometara udaljenom od Beograda. Ono \u0161to smo mogli videti u crkvi je bila memorijalna plo\u010da sa imenima \u017ertava poginulih u periodu 1912-1919. (Prvi i Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat) iz sela Arnajevo,Veliki Borak i \u0160iljakovac.
\n<\/span>
\nSlika ispod: memorijalna plo\u010da u crkvi u Leskovcu (Kolubara) sa imenima Radosava i imenima njegove bra\u0107e Milana i Mili\u0107a.<\/sup><\/i><\/span>\"\"<\/a><\/sup><\/i><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Radosavljevi potomci su nam rekli da je Radosav zajedno sa svojom suprugom Roksom imao dva sina: Ivana i Milutina i dve k\u0107erke. Ivanov sin Milorad je imao sina Prvoslava, dok je Prvoslav dobio dvoje dece: Dejana i Ivicu. Dejan ima dvoje dece Ivu i \u0110or\u0111a, dok Ivica ima dve k\u0107erke Elenu i Lunu. Kad smo posetili Prvoslavljevu i Dejanovu porodicu saznali smo da su oni samo znali da je Radosav umro u Holandiji. Nisu imali nikakvih drugih podataka.<\/span><\/p>\n

Na lokalnom groblju podignut je spomenik za Radosava i to sa slede\u0107im tekstom: ,,Ovaj spomen podi\u017eemo Radosavu Jovi\u010di\u0107. Po\u017eiveo je 30 godina. Umro je u Holandiji 1918. godine. Spomen podi\u017eu sinovi Ivan i Milutin, unuci Miodrag i Milorad i supruga Roksa V.Borak\u201d.<\/span><\/p>\n

Slika ispod: 11\/06\/2017:Spomenik podignut za Radosava na groblju u Velikom Borkui on se nalazi u sredini.Levo je spomenik njegovog sina Radosava, a desno njegove supruge Rokse.<\/sup><\/i><\/p>\n

\"\"<\/a><\/sup><\/i>Porodica Jovi\u010di\u0107 sada zna vi\u0161e o sudbini svog pradede odnosno \u010dukundede koji je preminuo u Holandiji. Mi smo im zahvalni za svu pru\u017eenu pomo\u0107 i gostoprimstvo. Uspeli smo da prona\u0111emo jo\u0161 jednu porodicu. Radosav nije vi\u0161e jedan od mnogih imena ljudi koji su poginuli za vreme i nakon Prvog svetskog rata: on je osoba koji ima porodicu i njegovi potomci ga nisu zaboravili.
\n<\/span>
\nVe\u010dna mu slava!<\/strong><\/span><\/em>
\n<\/span>
\nSlika dole: deo spomenika sa tekstom.
\n<\/sup><\/i><\/span>\"\"<\/a>
\n<\/sub><\/i>Posebno hvala \/ Izvori<\/strong><\/p>\n

\n

Posebno hvala:<\/strong>
\n-Porodici Jovi\u010di\u0107 iz Velikog Borka (Srbija) i posebno hvala Dragoslavu U\u010di Jovi\u010di\u0107.
\n-Sa\u0161i Stoji\u0107evi\u0107 i vebsajtu o Veliomi Borku: http:\/\/velikiborak.com\/
\n-Arjan Kapteijn<\/p>\n

Slede\u0107i izvori su kori\u0161\u0107eni:<\/strong>
\n-National Archives of Serbia : Exhumation report , no K. Br. 84024\/XII
\n-Civil registration Gemeente Dordrecht January 1919 No 72.
\n-Habert, Henri, Binnen het prikkeldraad: naar verhalen van uitgeweken Servi\u00ebrs (Entre les fils barbel\u00e9s: D’apr\u00e8s les r\u00e9cits des \u00e9vad\u00e9s Serbes), Amsterdam, 1919. More information about the routes and places on the special Google Maps we have created: Link to Google Maps (click).
\n-Serbia and the Balkan Front, 1914; James Lyon, ISBN 978-1-4725-8004-7
\n-De Servische krijgsgevangenen in Dordrecht. De Dordrechtsche Courant. 15 January 1919, p.6.
\n-Laatste Berichten. Nieuwe Rotterdamsche Courant. 24 January 1919, p. 2<\/p>\n

Pri\u010du napisali:<\/strong>
\nFabian Vendrig uz pomo\u0107 Tanje Vendrig i D\u017eona Stinena.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107ene fotografije:<\/strong>
\nUkoliko nije druga\u010dije navedeno sve fotografije pripadaju Fabianu Vendrigu.<\/p>\n

Slika ispod: crkva u Leskovcu (Kolubara), Srbija, 04\/03\/2017<\/em><\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n

\"\"<\/a><\/i><\/sup><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uvod Radosav Jovi\u010di\u0107 je ro\u0111en u Velikom Borku 1888. godine, u selu koje se nalazi 40 km ju\u017eno od Beograda. Njegov datum ro\u0111enja je nepoznat. Bio je sin Kostadina Jovi\u010di\u0107a koji je imao \u010detvoricu sinova: Novicu, Milana, Mili\u0107a i Radosava.\u00a0 Veliki Borak je 1914. godine bio deo Dunavske vojne divizije. […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":0,"parent":137,"menu_order":8,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-854","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/854","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=854"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/854\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1478,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/854\/revisions\/1478"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/137"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.secanje.nl\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=854"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}