Ове године, 20. октобра, истраживачи из тима Secanje.nl посетили су гроб непознатог српског ратног заробљеника на гробљу у Нив-Берти, у североисточном углу Холандије, како би му одали почаст.
Гробље са непознатим ратним заробљеником у Нив-Берти.
Према извештајима до којих смо дошли, верује се да је непознати војник био српски ратни заробљеник који је побегао из Немачке током Првог светског рата. Удавио се 9. јула 1917. године у реци Вестерволдсе А, у близини Нив-Статензила, која чини део границе између Немачке и Холандије.
Холандска (лево) – немачка (десно) граница код Нив-Статензила.
Према званичном холандском уверењу о смрти издатом 10. јула 1917. године, “непозната особа, могуће српског порекла”, преминула је око девет сати.
Званични холандски лист о смрти 10.07.1917.
Холандски новинари су такође извештавали о трагичном догађају. Једанаестог јула 1917. године, локални лист Winschoter Courant забележио је да је несрећни српски избеглица преминуо, али да његов сат и даље куца. Он је побегао из немачког логора за ратне заробљенике у Солцау, који се налазио на око 200 километара од холандско-немачке границе.
Виншотер Курaнт, 11. јул 1917.
Он је потом сахрањен у Нив-Берти, где се његов гроб и данас налази. Годину дана касније, 1918. године, градоначелник Берте је на гробу подигао спомен-обележје, који га је описао као српског ратног заробљеника који је нашао смрт “на обалама земље слободе” бежећи из заробљеништва. О догађају су такође известили и неки холандски листови, од којих су неки споменули име “Мусковков” у вези са преминулим војником.
Новински лист Севера, 21. август 1918.
Иако дефинитивни доказ о идентитету војника није пронађен, савремени извори и околности снажно указују да је био српског порекла. Током тог периода, многи ратни заробљеници Антанте побегли су из логора или фарми где су радили и покушали да стигну до неутралне холандске територије. Како је велики број пребеглих ратних заробљеника прелазио на неутралну холандску територију, холандске пограничне власти су постале све упознатије са њиховим различитим националностима и углавном су могле да утврде њихову земљу порекла.
Током и после Првог светског рата, многи ратни заробљеници су пролазили кроз Холандију на путу кући. Међу њима су били и српски заробљеници пребачени из немачких логора у холандске транзитне логоре. Пандемија Шпанског грипа 1918–1919. однела је животе српских заробљеника на холандском тлу.
Касније је у Гардерену, где је 21 српски заробљеник преминуо током пандемије грипа, подигнут споменик. Имена српских заробљеника који су умрли на другим местима у Холандији касније су додата на споменик.
Године 1938, посмртни остаци 88 српских заробљеника који су умрли у Холандији ексхумирани су и сахрањени у Јиндриховицама, тадашњем делу Чехословачке, где су пронашли свој последњи починак. Два српска гроба су раније била појединачно обрађена и стога су остала у Холандији. Међутим, чини се да је гроб у Нив-Берти био занемарен и стога остаје на својој првобитној локацији.
Истраживачи Тања Вендриг, Фабијан Вендриг и Џон Стинен су 20. октобра посетили необележени гроб непознатог српског ратног заробљеника у Нив-Берти. Симболично су обележили гроб и одали почаст овом војнику.
Нију Бертa, на неозначеном гробу, 20. октобар 2026.
Годишња комеморација у част српских ратних заробљеника у Холандији одржава се сваке године код споменика у Гардерену. Церемонија окупља српску дијаспору у Холандији, представнике српских и холандских организација и све оне посвећене очувању сећања на српске жртве Првог светског рата.
Ове године обележена је двадесета годишњица. Међу присутнима су били српски амбасадор, Eпископ западноевропски Српске православне цркве и градоначелник Барневелда.
3. октобра 2026. градоначелник Барневелда господин Ј. ван дер Так, епископ Џастин Српске православне цркве и српска амбасадорка у Холандији госпођа Јовићевић присуствовали су комеморацији.
Тим secanje.nl : John Stienen, Fabian & Tanja Vendrig, Нив-Статензил 20. октобар 2026.
Такође је направљена мала ролна са причом:
Превод: Тања Вендриг
