Uvod
Miloš Jeremić je rođen 1892. u Resniku, u selu 15km južno od Beograda, glavnog grada tadašnje Kraljevine Srbije.
Prema srpskom ekshumacionom izveštaju bio je vojnik 3. čete, 4. bataljona, 7. pešadijskog puka, dok se njegov čin ne pominje.
Tek nedavno, je Miloš (Tanasijević) iz Resnika posetio naš sajt i otkrio da je njegov čukundeda Miloš je umro u Holandiji. Niko iz njegove porodice nije znao šta se tačno desilo sa Milošem Jeremićem.
Ispod je slika Miloša Jeremića, zahvaljujući njegovom čukununuku Milošu. Lokacija i datum na slici su nepoznati.
Od Resnika (Srbija) do Najmegena (Holandija)
Austrougarska invazija Srbije počela je 29. jula 1914., ali nije uspela, pošto je njihova vojska bila poražena u Cerskoj (avgust 1914) i Kolubarskoj bici (novembar-decembar 1914).
Skoro godinu dana kasnije, 7. oktobra 1915. godine, Kraljevina Srbija je bila napadnuta od strane kombinovanih nemačkih i austrougarskih snaga. Dana 14. oktobra, Bugari su proglasili rat. S obzirom da su njegove snage bile nadjačane, Vojvoda Radomir Putnik naredio je kompletno povlačenje srpske vojske ka jugu i zapadu preko savezničkih snaga ka Crnoj Gori i neutralnoj Albaniji 25. novembra 1915.
Mnogi vojnici su ubijeni, ali mnoge su takođe zarobili Bugari, Mađari i Austrougari. Knjiga “Između bodljikave žice” Henri Habera opisuje način kako su preko različitih logora, oko 38 srpskih zarobljenika završili u Holandiji. Ne zna se kako je Miloš stigao u Holandiju, ali se pretpostavlja da je najverovatnije pratio isti put opisan u knjizi.
Miloševi potomci su nam ustupili fotografiju i na njoj je natpis u kojem se navodi da je slikana od strane E. Schultze iz Emdena, koji se nalazi u severo-zapadnom delu Nemačke, u blizini holandske granice, oko 300 km od Najmegena.
Na poleđini fotografije nalazi se pečat sa sledećim informacijama: fotogr. Vergroßerungsanstalt Benditz, ZV. bul. Sielen 10 E. Šulce. Adresa Zvischen beiden Sielen 10, se zaista nalazi u starom gradu Emdena. Benditz kompanija u Emdenu je preuzeta od strane fotografa Schultze (ponekad se pominje Šulce) 1917. godine.
Ispod je slika Miloša Jeremića, zahvaljujući njegovom čukununuku Milošu. Na slici je ispisano “E Schultze Emden”
U knjizi Henrija Habera postoji svedočenje jednog vojnika koji je opisao da je bio u Emdenu: “Od Hajnrihsgrina sam doveden u Soltau, odakle, posle 14 dana, sa 200 muškaraca sam poslat u Emden gde smo utovarali brodove sa ugljem. Tamo sam radio 6 nedelja, a onda su me poslali u logor Bunerbah a odatle, sa 30 drugih zarobljenika u Krup, u blizini Klaushajdea gde sam radio 28 meseci “.
Najverovatnije Miloš je stigao u Najmegen, grad u istočnom delu Holandije, u blizini granice sa Nemačkom tokom njegove repatrijacije posle primirja 11. novembra 1918. Na njegovoj holandskoj umrlici, piše da je umro 18. januara 1919. u Najmegenu.
Ispod su lokacije, za koje možemo utvrditi da je Miloš bio tu (Google Maps, kliknuti za uvećanj). Za kompletnu mapu kliknuti Google Maps (link).
Najmegen
Na osnovu podataka u holandskoj umrlici (Najmegen 1919. Br 74) Miloš je umro u Najmegenu oko 23h00, 18. januara 1919. Njegovu smrt je registrovao Mattheus Havekes koji je bio proizvođač cigara. Druga osoba koja je registrovala njegovu smrt je bila Lambertus Johanes Lammers, koji je bio vojnik iz holandske vojske kolonijalnih rezervi koji je imao 40 godina u vreme kada je prijavio Miloševu smrt.
Miloš nije bio jedini srpski vojnik iz Prvog svetskog rata koji je umro u Najmegenu: ukupno 21 srpska vojnika je umrlo u Najmegenu i to između 17. i 24. januara 1919. Na dan kada je Miloš umro četvorica vojnika su takođe umrli: Velimir Dodolisko, Velisav Ivanović, Serafim Kapović i Milisav Marković. Najverovatnije su umrli zbog španskog gripa.
Sahrana i ekshumacija
Miloš je bio sahranjen u Najmegenu (Begraafplaats Rustoord, Postveg 60). Njegov grob je ekshumiran u maju 1938. godine, zajedno sa drugim srpskim grobovima u Holandiji.
Iako novinski članci 1938. godine pominju da su posmrtni ostaci 89 srpskih vojnika vraćeni u ‘Jugoslaviju’, zvanična dokumenta iz tog vremena pominju ‘Čehoslovačku’ kao destinaciju. Posmrtni ostaci Miloša i 87 drugih vojnika su prebačeni u Jindrihovice u Čehoslovačkoj (danas Republika Češka) preko holandske / Nemački granice u Beek-Viler. Prema srpskom ekshumacionom izveštaju (br K. br 84024 / KSII.) njegovi posmrtni ostaci su sakupljeni u kutiju broj 4. Miloš je konačno našao svoje mesto počinka u Jindrihovicama, zajedno sa ostalih 7658 srpskih vojnika i 189 ruskih vojnika što je bio ukupan broj 1940.
Slika ispod: unutrašnjost mauzoleja u Jindřihovicama (CZ), sa pocinkovanim sandučetom br.4; slikao Fabian Vendrig.
1926: Spomenik u Resniku
Kako smo već napomenuli u uvodu, njegovi rođaci nisu znali gde je Miloš umro: oni su samo znali da se nikada nije vratio kući, tako da je 1926. godine, kada je njegova supruga Marica umrla, podignut spomenik u Resniku u čast njih oboje. Ovaj spomenik se još uvek nalazi na groblju u Resniku.
Slika ispod: spomenik Milošu Jeremiću, Resnik 11.11.2015, fotografija Fabian Vendrig.
Otkriće
U oktobru 2015. nas je kontaktirao Miloš Tanasijević, koji je čukununuk Miloša Jeremić. On nam je poslao slike i pozvao nas da dođemo u Resniku. 11. novembra (na Dan primirja u Prvom svetskom ratu!) posetili smo njega i njegovu porodicu. Njegova porodica nije znala kada i gde je Miloš umro, dok nisu otkrili informacije o Milošu koje su dostupne na našem sajtu.
Podelili su i razglednicu koju je ispisao Miloš Jeremić i koju je poslao porodici: s druge strane ove razglednice je njegova slika (koji možete videti ispod na ovoj stranici), koja je slikana u Emdenu (Nemačka). Gotovo se ne može pročitati, ali možemo videti da je napisao “1917” i “JA SAM ŽIV”. Vidljiv je natpis ’’deda Miloš “( iz kasnijeg perioda, koji je napisao neko od njegovih potomaka).
Ispod: razglednica Miloša Jeremića, Emden (Nemačka) 1917.
Zaključak
Zahvaljujući informacijama na ovom sajtu porodica Miloša Jeremić sada zna da je njihov čukundeda i pradeda umro u Najmegenu 18. januara 1919. godine, a ne u Nemačkoj. Oni znaju sada i da njegovi posmrtni ostaci počivaju u mauzoleju u Jindrihovicama, Češkoj Republici.
Večna mu slava!
Izvori / Posebno hvala
Korišćeni su sledeći izvori:
-Privatna arhiva Zorice i Miloša Tanasijevića (fotografije i pisma)
-Habert, Henri. 1919. Binnen het prikkeldraad: naar verhalen van uitgeweken Serviërs (Entre les fils barbelés: D’après les récits des évadés Serbes). Amsterdam.
-Nacionalna arhiva Srbije : http://www.archives.org.rs
Ekshumacioni izveštaj, K. Br. 84024/XII
Posebno hvala:
-Zorica Tanasijević (praunuci Miloša Jeremić)
-Miloš Tanasijević (čukununuku Milošu Jeremić)
Priča:
Tanja Vendrig, Fabian Vendrig i John Stienen.
