Stanislav Marinković – Tavnik

Uvod

Stanislav Marinković je rođen u Tavniku, selu blizu Kraljeva u centralnoj Srbiji. Nažalost, nisu pronađeni ni njegov datum rođenja niti informacije o njegovom životu iz perioda pre nego što je otišao da služi svojoj zemlji. Služio je u srpskoj vojsci i to u 4. četi, četvrtog bataljona, drugog pešadijskog puka.

Nikada se nije vratio u Tavnik, zato što je na osnovu holandske umrlice iz Apeldorna umro 20. januara 1919. godine u Niv Miligenu. Do septembra 2013. godine njegovi rođaci nisu ništa znali o njegovoj sudbini.

Ispod možete videti gde se nalazi Tavnik i Niv Miligen i druge lokacije koje se mogu povezati sa Stanislavljevim životom, mapa je dostupna na Google maps (link), ali takođe možete kliknuti na ovu mapu da je uvećate.

Dolazak u Holandiju

Verovatno je da je Stanislav došao u Holandiju iz koncetracionog logora iz Nemačke, pošto se Prvi svetski rat završio u novembru 1918. godine, sa svojim mnogobrojnim ratnim drugovima. Završio je u koncentracionom logoru u Niv-Miligenu, malom selu blizu Apeldorna u centralnom delu Holandije.

Nepoznato je odakle je i kada je i kako došao u Niv-Miligen. Postojalo je puno koncentracionih logora u Nemačkoj i još uvek nismo pronašli informacije o periodu kada je bio tamo. Postojali su neki kampovi blizu holandske granice kao što su Dülmen, Spittal (oba blizu Minstera), and Friedrichsfeld (blizu Vezela). Prema članku iz holandskih novina (NRC-Handelsblad) zatvorenici iz Friedrichsfeld-a su brodom transportovani do Dordrehta, tako da je manje verovatno da je Stanislav bio zarobljen u Friedrichsfeld-u.

Ispod možete videti mali spomenik na mestu gde je bio koncentracioni logor u Niv-Miligenu. Fotografija ustupljena od strane  www.dengrootenoorlog.nl.

Niv-Miligen

Niv-Miligen se nalazi na +/- 6 kilometara istočno od Garderena i na +/- 15 kilometara zapadno od Apeldorna. Stanislav je bio sahranjen u Garderenu, što je takođe postala lokacija spomenika za srpske vojnike iz Prvog svetskog rata koji su preminuli na tlu Holandije.

Tu se nalazi vojna baza od 1860. godine, a danas je to mesto gde se nalazi ’’Vazdušna operativna kontrolna stanica Niv-Miligen’’. Nepoznato je kada je Stanislav došao u Niv-Miligen, ali kada je stigao tu je već postojao koncentracioni logor, koji je bio sagrađen 1915. godine blizu vojne baze.

Ispod: natpis na spomeniku na mestu gde se nalazio koncentracioni logor. Fotografija ustupljena od strane www.dengrootenoorlog.nl.

Stanislavljeva smrt

Na osnovu njegove holandske umrlice od 23. januara 1919. godine (broj 69) iz opštine Apeldorn, Stanislav je umro 20. januara 1919. godine oko 11 sati pre podne.

Njegovu smrt su prijavili Jan David Mathias Schlaepfer, 49 godina star podoficr i Hendrik Abuis, 45 godina star opštinski službenik. Najverovatnije je Stanislav umro od posledica španskog gripa. Tokom tog perioda izbila je velika epidemija španskog gripa i mnogo je ljudi umrlo. Stanislav nije bio jedini srpski vojnik iz Prvog svetskog rata koji je umro u Niv-Miligenu.

Godine 1919. između 22. i 31. januara, 29 srpskih žrtava, koje su navodno umrle od posledica španskog gripa u koncentracionom logoru blizu Miligena je bilo sahranjeno na groblju Holandske reformatorske crkve u Garderenu.

Fotografija ispod je iz kolekcije fotografija Fotocollectie Gemeentearchief Barneveld. Pokazuje Garderen između 1/1/1910 i 1/1/1925. Na levoj strani se može videti groblje gde su srpski vojnici bili sahranjeni, gde se sada nalazi njihov spomenik. Kliknuti link radi uvećanja.

Sahrana i ekshumacija

Nakon smrti, Stanislav je bio sahranjen u Garderenu (više informacija ovde). Stanislavljev grob je ekshumiran 19. maja 1938. i nakon toga transportovan do Najmegena, zajedno sa posmrtnim ostacima drugih vojnika.

Iako novinski članci iz 1938. godine pominju da su posmrtni ostaci 89 srpskih vojnika repatrirani u Kraljevinu Jugoslaviju, zvanični srpski dokumenti iz tog vremena pominju Čehoslovačku kao poslednju destinaciju i takođe pominju 88 umesto 89 vojnika. Stanislavljevi posmrtni ostaci su premešteni u Jindrihovice u tadašnju Čehoslovačku preko holandsko/nemačke granice kod Vilera/Kranenburga.

Ekshumacijom su koordinirala dva inspektora iz Kraljevine Jugoslavije, koji su sarađivali sa holandskim vlastima.

Ispod možete videti zvaničan ekshumacioni izveštaj iz Arhiva Srbije. 

Ekshumacioni izveštaj, koji možete videti iznad je potpisao H.J. Volkers, lokalni policijski službenik u Garderenu. Sasvim slučajno smo pronašli njegovu fotografiju u zbirci fotografija opštine Barnevald.

Na webstranici je napisano: “Hermannus Jacobus Volkers, geboren 16 november 1902 te Zwolle, veldwachter (=policijski službenik) te Voorthuizen”. Voorthuizen je malo selo blizu Garderena.

Fotografija ispod je iz kolekcije Fotocollectie Gemeentearchief Barneveld.. Kliknuti na fotografiju radi uvećanja.

Otkriće

Zahvaljujući našem opsežnom istraživanju i uz pomoć drugih pojedinaca i organizacija (Ambasada Srbije u Holandiji), došli smo do spiska iz Arhiva Srbije u Beogradu, sa imenima svih srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji su ekshumirani u Holandiji 1938. godine (spisak možete videti ovde).

Ovaj spisak sadrži dragocene i korisne informacije: holandska umrlica za Stanislava Marinković iz opštine Apeldorn ne sadrži njegovo mesto porekla, ali u ovom spisku se može naći ta informacija. Tu je napisano ’’Tavnik’’, što je mesto blizu Miločaja, odakle i potiče član našeg tima Tanja Raković. Uz pomoć njenog prijatelja Gorana Mijailovića iz Tavnika, otkriveno je da Stanislavljevi potomci još uvek žive u Tavniku.

Stanislavljeva porodica

Zahvaljujući Stanislavljevom potomku saznali smo sledeće: Stanislav je imao tri brata Branislava, Budimira i Velimira i jednu sestru Persu. Braća su otišla u rat. Jedini koji se vratio iz rata je bio Budimir, ali on nije imao decu. Branislav, Stanislav i Velimir su poginuli u Prvom Svetskom ratu. Stanislav je imao jednu kćerku, koja je umrla kada je imala 7 godina. O Stanislavljevoj supruzi se ne zna skoro ništa.

Od četiri brata, samo je Velimir imao muške potomke. Velimir je imao troje dece: Milutina, Milivoja i Draganu. Milutin je Nadin otac, koja i danas živi u Tavniku. Stoga, Velimir, Stanislavljev brat je Nadin deda. Milivoje ima sina, koji živi u Tavniku.

Stanislavljevo ime je takođe napisano i na spomen ploči u Tavniku, fotografije ove spomen ploče možete videti ispod. Njegovo ime se nalazi i na spomeniku u Garderenu kao i na jednom od krstova, koji su postavljeni 5 oktobra 2013. godine na groblje u Garderenu.

Ispod možete videti fotografiju, koju je slikala Tanja Raković u Tavnku 2.11.2013: spomen ploča u Tavniku sa Stanislavljevim imenom.

Fotografija ispod: Detalj sa spomenika u Tavniku.

Zaključak

Stanislav je umro 20. januara 1919. godine u Niv-Miligenu, Holandiji, daleko od svoje domovine i porodice, kao nepoznati srpski vojnik iz Prvog svetskog rata, baš kao i mnogi njegovi ratni drugovi.

Zahvaljujući opširnom istraživanju i pomoći mnogih ljudi (od Holandije do Srbije), Stanislav više nije samo nepoznati srpski vojnik, koji se borio u Prvom svetskom ratu i umro u Holandiji. On je srpski vojnik koji ima porodicu, koja sada zna njegovu sudbinu.

Njegovo ime je ispisano u Tavniku, gde je rođen i u Garderenu gde je umro. Njegova žrtva neće biti zaboravljena ni u Srbiji, ali ni u Holandiji.

Večna mu slava!

Ispod fotografija Fabiana Vendriga, slikana u Garderenu 5.10.2013. godine: beli krst na groblju sa Stanislavljevim imenom.

Fotografija ispod: Spomenik srpskim vojnicima na groblju u  Garderenu, koji su preminuli u Holandiji. Stanislavljevo ime se takođe nalazi na spomeniku (napisano kao “S Marinkovitch”, francuskom transkripcijom, što je bilo uobičajeno pre Drugog svetskog rata).