Srpsko vojno groblje u Jindrihovicama – Srpski ratni zarobljenici

Spomen-kosturnica Jindrihovice
Jindřichovice 244
358 01 Jindřichovice, Češka

Logor Hajnrihsgrin

U Jindrihovicama (nem. Hajnrihsgrin, Češka) se, za vreme Prvog svetskog rata, od 1915. do 1918. godine, nalazio najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrougarske kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika. Robijali su Italijani, Rusi, a najviše je bilo zarobljenih Srba, kako vojnika, tako i civilnog naroda, koji je austrougarska vojska kupila u pohodu po Srbiji i železnicom dovodila u logor. Zarobljenika je bilo iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i Valjevskog kraja.

Svedočenja koja se tiču uslova u logoru se mogu naći u knjizi Henri Haberta “Entre les fils barbelés: D’après les récits des évadés Serbes” (Amsterdam, 1919). Autor je intervjuisao Srbe koji su bili repatrirani preko Holandije 1919. godine.

Gvozden Andrić, 28 godina star vojnik iz Duškovca (Užice) koji je služio u X pešadijskom puku, IV četi, IV bataljonu je zarobljen u oktobru 1915.: ,,Uspeo sam da pobegnem u planine, ali su me Austrijanci otkrili i zarobili. Doveli su me u Hajnrihsgrin gde sam ostao 4 meseca. U kampu je bilo 25-30.000 muškaraca, od kojih oko 5-6.000 naših oficira”.

Borisav Nastasović, vojnik u sanitetskoj službi VII pešadijskog puka, koji je rođen Braničevu blizu Požarevca dodaje: ,, Život je bio veoma težak, hrana je bila najgora moguća, parče hleba, vodena supa, jedva smo noge mogli da pomerimo ili je sledilo zlostavljanje. Što se tiče batinanja, Mađari su bili najgori.”

Takođe Jerotije Župac, 38 godina star narednik XII pešadijskog puka, I čete, IV bataljona Šumadijske divizije, koji vodi poreklo iz Novog Sela blizu Kruševca i koga su zarobili u Novembru 1915. žali se na tretman:,,Hranu koju smo dobijali je bila: ujutru 1 litar zamene za kafu (crna voda bez šećera), popodne: porcija cvekle ili kupusa, uveče: porcija supe od brašna (verovatno napravljena od žira)”.

Sava Rajčić 24 godine star vojnik iz Petrovca, služio je u IX pešadijskom puku, IV čete, II bataljona, Drinske divizije kada je zarobljen blizu Glavice 16. oktobra 1915. Završio je u Hajnrihsgrinu, gde je ostao 5-6 meseci. ,,Hrana je bila užasna, dobijali bi pola vekne hleba za 2 dana. Nismo dobijali odeću ili cipele, većina nas je hodala unaokolo u ritama i bosih nogu. Bilo nas je od 150 do 200 u jednoj baraci. Zime su bile veoma oštre. U svakoj baraci je bilo po 2 peći koje skoro nikada nisu gorele. Možete samo zamisliti koliko je hladno bilo, zamislite ogromne drvene barake dok vetar huče kroz napukline, uzrokujući da nam je hladno cele noći bez mogućnosti da zaspimo. Straža se neljudski ophodila prema nama, za njih smo bili zveri koje su premlaćivali bez milosti i za najmanju grešku. Mnogi od naših vojnika su umirali od rana koje su oni naneli ili postajali osakaćeni. Mađarska straža me je premlaćivala kundakom puške po glavi, leđima i rukama zato što sam rekao da nas nisu osvojili i da naš kralj još uvek vodi našu armiju. Kao rezultat batinjanja postao sam trajno hendikepiran.”

Logoraši su bili prinuđeni da u teškim uslovima rade, gradili su rezervoar za vodu u logoru, radili u kamenolomu, pravili puteve i mostove, gradili hemijsku fabriku u Sokolovcu, gradu udaljenom oko 20 km u koji su odlazili i vraćali se pešice svakog dana.

Uslovi u logoru su bili teški, hladnoća i zaraza su harali, dnevno je umiralo oko 40 ljudi. Svakog dana u 15 časova tužna povorka sa umrlima je išla do obližnje zajedničke grobnice, u kojoj su polagana tela umrlih svih uzrasta od dece do staraca.

Izgradnja, ekshumacija i otvaranje

Odmah nakon rata napravljen je popis srpskih vojnika koji su izgubili svoje živote. Na teritoriji češke i moravske zemlje, koja je postala jezgro Čehoslovačke Republike koja je iznikla iz Prvog svetskog rata, postojalo je 33.500 grobova Srba koji su umrli u austrijskim koncentracionim logorima od posledica neuhranjenosti i zlostavljanja.

Srpski grobovi su smešteni u mestu koje je sada poznato kao Jindrihovice 1921. godine, a od 1924. godine napravljeni su konkretni planovi da se ostaci srpskih žrtava smeste u mauzolej. Iz ovih razloga je u proleće 1926.godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kupila dva parčeta zemlje (ukupne površine 2.490 m²) od Karl Lesla da bi se sagradio mauzolej gde su žrtve trebale da budu smeštene.

Između 1926. i 1932. godine, ekshumirana su tela 7.100 Srba i 189 Rusa sa groblja tadašnjeg koncentracionog logora u Jindrihovicama, stavljeni su u drvene kovčege i donete su u mauzolej.

Srpsko vojno groblje (mauzolej) u Jindrihovicama je osveštano 8. jula 1932 pod pokroviteljstvom Tomaša Garika Masarika, Predsednika Čekoslovačke i Kralja Jugoslavije Aleksandra I.

Do 1937. godine ukupno je smešteno 7.570 posmrtnih ostataka srpskih i ruskih vojnika i to 7.381 Srba i 189 Rusa.

Posmartni ostaci 88 srpskih vojnika koji su umrli u Holandiji su smešteni u metalne sanduke i transportovani su preko Nemačke u mauzolej u Jindrihovice, što je i postalo njihovo poslednje mesto počinka.

Konačan broj žrtava koji se nalazi tamo je do 1940. bio 7.659.

Iz Habertove knjige može biti zaključeno da je Hajnrihsgrin, zajedno sa Broumovom bio jedan od dva glavna Austrijska logora preko kog su srpski vojnici stigli u Nemačku. Dovljno ironično, neki od 88 vojnika su se vratili u logor, gde su preživeli sve nevolje tokom rata, pošto su umrli od španske groznice u Holandiji pošto se rat završio. Sada su ponovo sa braćom po oružju sa kojima su proveli zimu 1915-1916. godine u Hajnrihsgrinu.

Žrtve položene u Jindrihovicama

sanduk	prezime	ime	godina	mesto
1	Gajić	Mihailo	26	–
2	Dodolisko	Velimir	26	–
3	Živanović	Ivan	29	–
4	Jeremić	Miloš	27	Resnik
5	Lazarević	Arsen	28	–
6	Živković	Luka	30	–
7	Kapović	Serafim	30	–
8	Jezdimir	N.	26	–
9	Marković	Milisav	25	–
10	Lazarević	Laza	31	–
11	Miljković	Vukosav	25	–
12	Ilić	Dejan	27/42	–
13	Nikolić	Petar	32	–
14	Milojević	Dejan	40	–
15	Marković	Kosta	35	–
16	Stefanović	Mihajlo	41	–
17	Ivanović	Velisav	28/45	–
18	Milanović	Dragutin	23	–
19	Ranković	Dragojle	26	–
20	Talović	Milutin	28	–
21	Donević	Miloš	28	–
22	Damnjanović	Živko	39	Šabac
23	Simonović	Miloš	36/39	Brusjak
24	Avramović	Mihajlo	39	Carevac
25	Đorđević	Stojan	34	Veliki Izvor
26	Rajičić	Sreten	29	[Gornji Milanovac]
27	Nikodijević	Najdan	24	Loznica (Čačak)
28	Mitrović	Đorđe	34	–
29	Biljović	Milan	37	Dobrava
30	Jovanović	Tihomir	24/44	Gornji-Milanovac
31	Nikolić	Radovan	38	Todorin Do
32	Nikolajević	Nikola	38	Dušanovac
33	Obradović	Miloš	23	Sibnica (Žabari)
34	Marković	Milenko	42	Mali Izvor
35	Radovanović	Božidar	35	Belo Polje
36	Gavrović	Miloš	29	Miločaj
37	Nikolić	Dragoš	38	Ćuprija
38	Stojanović	Dimitrije	30	–
39	Popović	Desimir	29	–
40	Ristanović	Milorad	26	–
41	Paunović	Stevan	32	Požarevac
42	Milosavljević	Stojan	32	Živica
43	Dobrosavljević	Stanoje	26/27	Družetić
44	Đelekar	Milan	27	Bresno Polje
46	Marković	Stojan	30	Stupčevići
47	Vukadinović	Milentije	25/45	[Male / Velike] Pčelice
48	Miladinović	Živojin	30	Boževac
49	Stevanović	Sretan	23	Ljupten
50	Paunović	Jovan	31	Bratinac
51	Karadžić	Milojko	30	[Donji/ Gornji Dubac
52	Jovanović	Vladimir	28	Gornje Jarušice
53	Živanović	Božidar	40	–
54	Aleksić	Petar	23	[Donji/Gornji] Dušnik
55	Milutinović	Dragutin	26	Brović
56	Božanić	Svetozar	29	Varvarin
57	Jovičić	Radosav	34	[Mali/Veliki] Borak
58	Radivojević	Uroš	36	Rečica (Požarevac)
59	Krušeljević	Todor	24	Bitolj
60	Brkić	Milan	31	Burovac
*	Antonijević	Živan	–	Mladenovac
*	Bogosavljević	Srećko	39	Miokus
*	Bošković	Vladimir	–	Mala Vranjska
*	Brčerević	Nikola	–	Rtkovo
*	Damnjanović	Milenko	–	–
*	Lazarević	Stanko	–	Brdarica
*	Lazić	Bogdan	–	Golubac
*	Marinković	Stanislav	–	Tavnik
*	Marjanović	Marjan	–	Kriva Reka
*	Martinović	Petar	–	Vrešnica / Brešnica
*	Matić	Viden	50	Smederevo
*	Matijević	Milomir	–	Gornja Dobrinja
*	Mijatović	Dragomir	–	Vučak
*	Miladinović	Milivoje	–	Sibnica (Žabari)
*	Milojević	Milovan	–	Azanja
*	Milosavljević	Milosav	–	Kovanica
*	Milošević	Aranđel	–	(Svrljiška) Topla
*	Mitrović	Tihomir	–	Bačine
*	Mitrović	Vladimir	–	–
*	Nikolić	Milosav	–	Veliko Laole
*	Perić	Đorđe	–	–
*	Radović	Branko	–	Lužnice
*	Simonović	Vasilije	–	Varvarin
*	Stanković	Aleksandar	–	Kovačevac
*	Stefanović	Živan	–	Rakinac
*	Stojadinović	Đura	–	Azanja
*	Vasić	Stevan	–	Brdarice
*	Vukosavljević	Đorđe	–	Kragujevac
*	Vuković	Velizar	–	Golubac

* Posmrtni ostaci smešteni u jednom od sandučeta, koji nosi jedan od navedenih brojeva 45, 61-65, 67-89